Astma – simptomi i lečenje

AstmaAstma je hronična bolest koju karakteriše upala disajnih puteva u plućima i grčenje mišića koji okružuju ove disajne puteve. Upala se javlja kada nadražena tkiva oteknu i proizvode dodatnu sluz, stvarajući stanje poznato kao bronhokonstrikcija. Kombinacija ova dva stanja može prouzrokovati stezanje ili potpuno začepljenje disajnih puteva i mogu podstaknuti simptome napada astme. Simptomi napada astme mogu uključivati škripanje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. Napadi astme se mogu pojaviti u bilo koje vreme, ali postoje faktori rizika koji mogu izazvati napad i koje treba da izbegavamo da bi kontrolisali bolest.

Šta uzrokuje astmu i astmatične napade?

Jasan uzrok astme nije poznat, ali mnogi faktori rizika su povezani s pokretanjem astmatičnih napada. Ako postoji porodična istorija bolesti veća je verovatnoća da će pojedinci imati astmu. Nekoliko bioloških i ekoloških faktora takođe mogu da podstaknu napad astme.

Alergije u najvećem broju slučaja igraju ključnu ulogu kod pojave astmatičnih napada. Nakon izlaganja alergenu, telo ispušta hemikalije koje stvaraju uslove za napad astme. Uobičajeni alergeni u životnoj sredini su polen, grinje i žohari, bakterije, plesni, životinjska dlaka i perut životinja. Alergeni mogu poticati od hrane i prehrambenih aditiva. Istraživanja su pokazala da uobičajeni aditivi, kao što je monosodijum glutamat (MSG), npr,  mogu izazvati napad astme.

Zagađivači životne sredine iritiraju pluća i mogu izazvati reakcije slične onima uzrokovane alergenima. Uobičajeni zagađivači u zatvorenom prostoru povezani s astmom su duvanski dim, pesticidi, isparljiva organska jedinjenja (VOC), formaldehid i zapaljivi gasovi. VOC su prisutni u mnogim vrstama proizvoda za čišćenje, bojama, lepkovima i kozmetici. Formaldehid se isparava iz novog nameštaja, posebno onih od iverice i presovanog drveta. Zapaljivi gasovi dolaze od prostornih grejača, peći i kamina. Uobičajena spoljna zagađenja povezani s astmom su ozon, ugljen-monoksid, azot i jedinjenja sumpora, gde su industrija i automobilski izduvni gasovi glavni izvori ovih zagađivača.

Bakterijske infekcije često dovode do napada astme. Zbog alergena koje proizvode, kvasci takođe izazivaju alergijske reakcije koje mogu izazvati astmatične napade. Emocionalni stres, panika i anksioznost takođe mogu izazvati napad kod određenih osoba. Reakcije na emotivne situacije, kao što su smeh, plač ili galama, uključuju duboko, brzo disanje koje može izazvati napad astme.

Duboko, brzo disanje tokom vežbe takođe može da podstakne napad astme. Iako disanje može postati teško i neprijatno, za jednog astmatičara vežbe deluju blagotvorno na celokupno zdravlje. Preduzimajući odgovarajuće korake kako bi izbegli napad, većina astmatičara može u potpunosti učestvovati u fizičkim aktivnostima. Istraživanja pokazuju da udisanje hladnog vazduha može dovesti do oticanja disajnih puteva. Drugi vremenski uslovi, poput vetra i kiše, takođe mogu stvoriti probleme. Vetar distribuira polen i druge alergene u vazduhu, a kiša može da poveća nivo polena i buđi.

Astma kod dece

Astma kod deceAstma je veoma zastupljena hronična bolest kod dece, uglavnom izazvana kućnim alergenima. Učestalost dečje astme poslednjih godina se konstantno povećava kako kod nas tako i u svetu, što svakako izaziva zabrinutost. Astma kod male dece se uglavnom javlja u uzrastu od druge do pete godine starosti i često je teško prepoznati bolest jer su u tom periodu česte prehlade, kijavice i sl., što može da kamuflira simptome astme kod dece. Ipak, (pre)česte prehlade ili upala pluća treba biti signal da sa vašim lakarom proverite mogućnost pojave astme kod deteta. Lečenje astme kod dece se vrši kontrolom bolesti i lekovima kao što su inhalacioni kortikosteroidi.

Da li je astma poput bronhitisa?

Astma je reverzibilna plućna bolest, u smislu da je sužavanje disajnih puteva posledica izloženosti alergenu. Neki ljudi su rođeni skloni alergiji (atopijski), a neki nisu. Bronhitis je takođe plućna bolest, ali nije reverzibilna. Tokom vremena, rezultira progresivnim oštećenjem tkiva i disajnih puteva. Bronhitis ne proizlazi iz izloženosti alergenu, iako neki iritansi (npr. dim cigareta ili virusne ili bakterijske infekcije) mogu izazvati akutni napad.

Koji su simptomi napada astme?

Simptomi astme, odnosno simptomi koji mogu ukazivati na napad astme su čest kašalj, stezanje u grudima i teško disanje. Ovi simptomi se mogu pojaviti zasebno ili u kombinaciji s drugim simptomima. Znak da astma može biti prisutna, naročito kod dece, je prekomeran broj prehlada ili upale pluća, suvi kašalj, često buđenje usled nedostatka vazduha (ili zraka), šištanje kod disanja, .. Zbog toga što su ovi simptomi su uobičajeni kod drugih bolesti, astmu je često teško dijagnozirati. Prepoznavanje i smanjenje učestalosti i težine simptoma može sprečiti dalja oštećenja pluća.

Kako se astma leči i kontroliše?

Astma je dugotrajna bolest koja se ne može izlečiti. Cilj lečenja astme je kontrolisati bolest. U tom kontekstu, kontrola astme će sprečiti hronične simptome, kao što su kašalj i nedostatak vazduha, smanjiti potrebu za lekovima, omogućiti da zadržite normalan nivo aktivnosti i da mirno prespavate noć ili u najgorem slučaju sprečiti napade astme koji mogu rezultirati posetom hitnoj pomoći ili hospitalizaciju.

Astma se leči na dva načina: dugoročnom kontrolom i lekovima koji rapidno olakšavaju simptome. Dugoročna kontrola pomože smanjiti upalu disajnih puteva i sprečiti simptome astme. Lekovi koji rapidno olakšavaju simptome rade upravo to – olakšavaju simptome astme koja može buknuti.

Vaše početno lečenje zavisi od težine astme. Popratno lečenje astme zavisi od toga koliko je dobar vaš akcioni plan za kontrolu simptoma i sprečavanje napada astme. Vaš nivo kontrole astme može da varira tokom vremena uz promene u vašem domu, školi ili radnim okruženjima. Ove promene su zapravo promene izloženosti faktorima koji mogu da pogoršaju astmu. Akcioni plan za borbu protiv astme daje smernice o pravilnom uzimanju lekova, izbegavanju okidača astme, praćenje vašeg stepena kontrole astme, reagovanje na pogoršanje astme i traženje adekvatne medicinske pomoći, kada je to potrebno.Lecenje astme

Da bi se astma kontrolisala, sarađujte sa svojim lekarom da biste uspešno kontrolisali vašu astmu ili astmu vašeg deteta. Deca u uzrastu od 10 godina ili starija takođe bi trebali preuzeti aktivnu ulogu u kontrolisanju astme, što može da uključuje rad sa lekarom za lečenje drugih faktora koji mogu ometati kontrolisanje astme i naravno, izbegavanje stvari koje pogoršavaju ili aktiviraju astmu.

Međutim, pokretač astme koji ne bi trebali izbegavati je fizička aktivnost. Fizička aktivnost je važan deo zdravog načina života, naročito je važna za pravilan razvoj dece. Razgovarajte sa svojim lekarom o lekovima koji vam mogu pomoći da kontrolišete astmu i istovremeno ostanete aktivni.

Lečenje astme za određene grupe ljudi, kao što su deca, trudnice ili osobe kod kojih vežbanje ili posao izaziva simptome astme, mora se prilagoditi njihovim posebnim potrebama.

Iako astma nije izlečiva, promene u načinu života i pravilno uzimanje lekova može smanjiti učestalost i intenzitet napada astme, i time uveliko olakšati svakodnevne aktivnosti i unaprediti kvalitet života.

Reference:

Astma i alergije kod dece i odraslih
Asthma @Wikipedia

Autor Lekar Online

Medicinsko-informativni portal namenjen svim dobima i uzrastima. Informacije iz sveta medicine, medicinski članci, zdravstveni problemi, saveti..

Vaš porodični Lekar Online.

VN:F [1.9.22_1171]
Ocenite ovaj članak
Rating: 9.6/10 (21 votes cast)

Dodaj komentar..

Tags: , , , , , ,