Pulpitis

Pulpitis je bolest zuba koju karakteriše zapaljenje zubne pulpe. Uzrokovana je bakterijskom infekcijom, koja je najčešće drugi stepen razvoja karijesa ili propadanja zuba. Upala zubne pulpe može dovesti do bolova u zubima. Zubna pulpa je unutrašnji deo zuba koji se odlikuje strukturom mekog tkiva koje se sastoji od nerava, krvnih sudova i vezivnog tkiva. Kod potpuno razvijenog zuba, zubna pulpa nema funkciju, ali  može biti uzrok zubobolje.

Da bismo razumeli specifičnosti  zapaljenja zubnog nerva, korisno je da pogledamo anatomiju zuba.
Zub se sastoji od:Zub

  • zubna pulpa (srž)
  • zubna gleđ
  • dentin (zubna kost tj. središnji sloj zuba)

Pulpa se sastoji od nerava, limfnih sudova, vezivnog tkiva i krvnih sudova. Dentin je protkan malim kanalima koji su direktno povezani sa pulpom.Veliki zubni defekt, na primer zbog šupljine u zubu, takođe podrazumeva veliku povredu dentina.Verovatnoća  inflamatorne reakcije pulpe raste sa veličinom povrede dentina .

U principu, razlikuju se dva načina oštećenja koji mogu uzrokovati upalu pulpe: zarazna oštećenja (u slučaju karijesa, bakterije) i nezarazna oštećenja (oštećenja fizičke/hemijske prirode – na primer zbog topline uzrokovane bušenjem zuba  ili zbog zubnih hemikalija).

Pulpitis delimo na akutni pulpitis i hronični pulpitis. Kod  akutnog pulpitisa, bol je intenzivan i može biti neprekidan ili povremen. Generalno, pogoršava se od toplote i smanjuje od hladnoće.

Akutni oblik se deli na:

Gnojni akutni pulpitis. U ovom stanju pulpa je potpuno upaljena. To je veoma bolno stanje i pogoršava se kad je osoba u ležećem položaju.

Gangrenozan akutni pulpitis. U ovom stanju pulpa počinje da odumire. Ovaj oblik je manje bolnan, ali može da rezultuje formiranjem granuloma ili apscesa.

Hronični pulpitis karakteriše manje intenzivan bol nego kod akutne forme bolesti. Bol može biti isprekidan ili kontinuiran. Hronični pulpitis može proisteći iz akutne forme.

Simptomi

Prvi simptom pulpitisa jeste bol. Vrsta i intenzitet boli zavise od težine i stepena razvijenosti bolesti. U principu bol je karakteristican:Pulpitis simptomi

  • Bol je akutan, prodirući, intenzivira se kako zapaljenje napreduje
  • Kontinuiran ili sa prekidima
  • Pogoršava se usled toplote i spoljašnih nadražaja
  • Smanjuje se hladnoćom
  • Ponekad je teško identifikovati oboleli zub.

Bol izazvan pulpitisom može biti veoma snažnog intenziteta, često nepodnošljiv, naročito ako je bolest u akutnoj fazi.

Obično, pulpitis je rezultat karijesa pa se propadanje zuba uočava na zubu. Zubna pulpa može biti izložena u lezijama. Kod težih oblika pulpitisa javlja se krvarenje i formiranje gnoja.

Uzroci

Pulpitis je zapaljenje zubne pulpe koje je najčešće izazvano karijesom ili propadanjem zuba. Karijes je lezija zubne gleđi usled delovanja kiseline koju stvara bakterijski plak i koja izaziva eroziju površine zuba.

Ako je propadanje zuba duboko, može doći do iritacije pulpe i prodiranja bakterija. Štetno delovanje bakterija izaziva povećan pritisak unutar tkiva i tad se javlja bol.

Pored propadanja zuba, pulpitis može biti izazvan drugim faktorima kao što su:Pulpitis

  • Bakterije ili kiseline proizvedene ostacima hrane
  • Povrede koje su izazvale manje pukotine na zubima
  • Invazivne intervencije (oralna hirurgija)

Lečenje pulpitisa

Prva stvar koju treba da uradite jeste da pokušate da ublažite bol. Obično se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji sadrže antiinflamatorna svojstva i analgetik. Uobičajeni agenti su acetilsalicilna kiselina ili aspirin, paracetamol i ibuprofen. Trudnice, deca i ljudi sa posebnim medicinskim stanjima obavezno treba da se konsultuju sa svojim lekarom oko izbora lekova.

Ako je pulpitis uzrokovan karijesom, lezija koja je posledica propadanja zuba može  da se leči. Lezija se očisti od svih čestica a zatim osuši sterilnim pamukom. Šupljina zatim moće biti popunjena dodatnim pamukom, natopljenim analgetikom i dezinfekcionim sredstvom.

Pulpitis treba da leči i kontroliše isključivo stomatolog. U zavisnosti od stepena oboljenja, lečenje pulpitisa može biti veoma zahtevno. Procedura se sastoji od uklanjanja zubne pulpe i tretmana korena zuba, nakon čega se površina dezinfekuje i ispuni zaštitnim materijalom. Rad na korenu se izvodi pod lokalnom anestezijom i nije bolan. Nakon postupka, često se javlja blagi bol, koji se može tretirati analgetikom koji preporuči vaš stomatolog.

Prevencija

Pravilna oralna higijena je neophodna ako želimo da sprečimo razvoj pulpitisa ali I drugih bolesti zuba. Zube teba da peremo bar dva puta dnevno, koristeći pastu za zube koja sadrži fluoride. Čišćenje zubnim koncem i oralna higijena uopšte treba da budu pravilni, temeljni i redovni.

Četkice za zube treba da budu kratke, zaobljenih vrhova. Neki srednji kvalitet četkice je sasvim prihvatljiv. Četkice treba zameniti svakih dva meseca.

Pasta za zube treba da sadrži fluoride. Fluoridi jačaju gleđ i sprečavaju karijes. Pasta za zube ne sme da bude suviše abrazivna, jer može da ošteti gleđ zuba. Nakon četkanja ne ispirati odmah pasttu.

Zubni konac treba da se redovno koristi. Različiti tipovi zubnog konca dostupni, obično bez voska. Zubni konac sa voskom se preporučuje osobama sa plombama, a sunđerasti je indikovan za decu.

Tečnost  za ispiranje usta koja sadrži anti plak agente takođe može da se koristi. Ovi proizvodi mogu isprati prostor koji četkica ne može da dosegne.

Redovne posete stomatologu su najvažniji deo oralne higijene zuba. Posetite stomatologa bar dva puta tokom godine i povećali ste šanse za zdrav i lep osmeh.

Autor Lekar Online

Medicinsko-informativni portal namenjen svim dobima i uzrastima. Informacije iz sveta medicine, medicinski članci, zdravstveni problemi, saveti..

Vaš porodični Lekar Online.

VN:F [1.9.22_1171]
Ocenite ovaj članak
Rating: 9.9/10 (8 votes cast)

Dodaj komentar..

Tags: , , , , , , ,