Štitna Žlezda

Štitna žlezda (štitnjača, tiroidna žlezda) je jedna od najvećih endokrinih žlezda u našem telu. Štitnjača je smeštena u vratu, ispod štitne hrskavice (Adamova jabučica) na približno istom nivou kao i prstenasta hrskavica.

Štitna žlezdaŠtitna žlezda je u obliku leptira i sastoji se uglavnom od sfernih kesa koje se zovu folikule, čiji zidovi proizvode dva važna hormona: trijodtironin (T3) i tiroksin (T4), opšte poznati kao hormoni štitne žlezde (TH). T3 i T4 su sintetizovani od joda i od tirozina.

Gotovo svaka ćelija u telu ima receptore za hormone štitne žlezde koji imaju široko rasprostranjene efekte. Štitna žlezda je neobična među endokrinim žlezdama zbog toga što može da uskladišti velike količine hormona, sadržavajući zalihu hormona za oko 100 dana. Štitna žlezda takođe proizvodi kalcitonin iz parafolikularnih ćelija koje se nalaze između folikula. Važan efekat ovog hormona je da sprečava gubitak kalcijuma iz kostiju u krv, što je veoma važno u detinjstvu kada se skelet veoma brzo razvija.

Hormon koji oslobađa tirotropin (TRH) iz hipotalamusa i hormon koji stimuliše štitnu žlezdu (TSH) iz hipofize stimulišu proizvodnju i oslobađanje hormona štitne žlezde. Nivoi krvi hormona štitne žlezde šalju povratnu informaciju u hipofizu i hipotalamus kako bi stimulisali ili inhibirali aktivnost. Smetnje hipotalamusa i hipofize kod primanja povratne informacije može sprečiti pravilnu proizvodnju hormona štitne žlezde.
Štitna žlezda kontroliše koliko brzo telo koristi energiju, stvara proteine i kontroliše osetljivost tela na druge hormone. Hormoni štitne žlezde su uključeni u sledece procese u organizmu:

Osnovni metabolizam (BMR) – TH povecava BMR tako što stimulišu konverziju glukoze i masti u energiju u ćelijama. Kada se BMR poveća metabolizam ugljenih hidrata masti i proteini takođe se povećavaju.

Regulacija temperature – TH stimuliše celije da proizvode i koriste više energije što dovodi do podizanja telesne temperature.

Metabolizam ugljenih hidrata i masti – TH promoviše korišcenje glukoze i masti za energiju a povećava “promet” holesterola, čime se generalno smanjuje nivo holesterola u krvi.

Rast i razvoj – TH deluju sa hormonom rasta i insulina kako bi se podstakao normalan razvoj nervnog sistema kod fetusa i dece, kao i normalan rast i zrelost skeleta.

Reprodukovanje – TH je neophodan za normalan razvoj muškog reproduktivnog sistema. TH takođe promoviše normalnu žensku reproduktivnu sposobnost i dojenje.

Rad srca – TH povećava puls i snagu kontrakcije srčanog mišica, poboljšava i osetljivost kardiovaskularnog sistema na signale iz simpatičkog nervnog sistema.

Starenje utiče i na proizvodnju hormona u telu tako što utiče na način na koji ciljani organi reaguju na hormone. Reakcije na hormone štitne žlezde koji kontrolišu metabolizam organizma se mogu smanjiti sa godinama uz gubitak mišicnog tkiva, koji koristi više energije od masnih naslaga. To znači da metabolizam opada sa uzrastom, tako da telo sagoreva manje kalorija. Ukoliko ne rade na tome da vežbom povećaju mišićnu masu, stariji ljudi mogu da postanu podložni rastu nivoa masti u telu.

Kako radi štitna žlezda?

Funkcija štitne žlezde je da uzme jod, koji se može pronaći u mnogim namirnicama, i pretvori ga u T4 i T3. Ćelije štitne žlezde su jedine ćelije u telu koji mogu da apsorbuju jod. Ove ćelije kombinuju jod i aminokiselinu tirozin da bi proizveli T3 i T4. T3 i T4 se potom izlučuju u krvotok i transportuju po celom telu gde kontrolišu metabolizam (konverzija kiseonika i kalorija u energiju). Svaka ćelija u telu zavisi od tih hormona za regulisanje njihovog metabolizma. Normalna štitna žlezda proizvodi oko 80% hormona T4 i oko 20% hormona T3, međutim, T3 je oko četiri puta “snažniji” nego T4.

Štitna žlezda je pod direktnom kontrolom hipofize. Kada nivo hormona štitne žlezde (T3 i T4) padne suviše nisko, hipofiza proizvodi hormon koji stimuliše rad štitne žlezde (TSH – Thiroid stimulating hormone) kako bi proizvodila više hormona. Pod uticajem TSH, štitna žlezda će proizvoditi i lučiti T3 i T4 i time podignuti njihov nivo u krvi. Hipofiza reaguje na to tako što smanjuje proizvodnju hormona TSH.

Kako hormoni štitne žlezde utiču na nas?

T4, odnosno T3 proizveden iz njega, i T3 koji štitna žlezda luči direktno utiču na metabolizam ćelija vašeg tela. Drugim rečima, regulišu brzinu kojom ćelije vašeg tela rade. Ako štitna žlezda luči previše tiroidnih hormona ćelije rade brže nego normalno i vi imate hipertireozu. S druge strane, ako štitnjača luči premalo tiroidnih hormona ćelije i organi našeg tela rade sporije. To stanje zovemo hipotireoza.

Hipertireoza

Hipertireoza je stanje koje se javlja kada je štitna žlezda suviše aktivna i luči previše hormona u kraćem (akutna hipertiroidoza) ili dužem (hronična hipertirodioza) periodu. Hipertiroidoza uzrokuje ubrzavanje određenih telesnih funkcija kad se javljaju simptomi kao što je drhtanje, ubrzan rad srca i sl. Hipertiroidoza je relativno često stanje koje pogađa više žene nego muškarce. Oko 2% žena doživi određen stepen hipertiroioze tokom svog života.Hipertireoza

Simptomi hipertireoze uključuju:

  • Ubrzan rad srca
  • Nervoza i razdražljivost
  • Drhtavica
  • Nesanica ili loš san
  • Intolerancija na vrućinu i preterano znojenje
  • Konstantan umor
  • Slabost mišića
  • Opadanje kose

Simptomi hipertireoze mogu da variraju od bezazlenih do ozbiljnijih problema, manjeg i većeg intenziteta. U principu simptomi hipertiroidoze se odnose na ubrzanu i pojačanu aktivnost našeg metabolizma.

Uzroci hipertireoze

Grejvsova bolest

Grejvsova bolest (Bazedovljeva bolest) je najčešći uzrok hipertiroidoze, naročito kod dece i adolescenata. To je autoimuna bolest, što znači da je uzrokovana antitelima (belančevine koje proizvodi imuni sistem) koje napadaju naše telo. Kod Grejvsove bolesti antitela oponašaju delovanje TSH uzrokujući da štitna žlezda luči previše hormona, što dovodi do simptoma hipertireoze. Grejvsova bolest se uglavnom javlja kod žena staropsne dobi između 20 i 40 godina i veće su šanse da dobijemo Grejvsovu bolest ako nam je neko u porodici bolovao od nje.

Nodularna tiroidna bolest

Hipertirodioza može biti posledica malih ćvorića ili nodula unutar štitne žlezde, kada abnormalno tkivo unutar ovih nodula proizvodi previše hormona štitne žlezde. Stanje kada se formira više od jednog nodula nazivamo toksična nodularna ili multinodularna gušavost, što je nešto ređa pojava.

Postoje i drugi uzroci hipertireoze, ali oni su retki. Na primer, upala štitne žlezde (tireoiditis), koji može biti uzrokovan virusnom infekcijom ili autoimunim bolestima, izaziva hipertireodozu.

Lečenje hipertireoze

Lecenje hipertireoze ima za cilj da nivo hormona štitne žlezde (lučenje štitne žlezde) svede na normalan nivo. Postoje tri načina lečenja hipertiroidoze. Antitiroidni lekovi i radioaktivni jod su najčešći izbor lekara dok se u retkim slučajevima može izvesti operacija štitne žlezdetiroidektomija. Hipertiroidoza može izazvati ozbiljne probleme pa čak iako vas simptomi ne zabrinjavaju trebali bi da posetite svog lekara radi lečenja hipertiroidoze.

Hipotireoza

Hipotireoza je problem štitne žlezde izazvan nedovoljnim lučenjem njenih hormona. Ovo je takođe veoma često stanje koje pogađa milione ljudi. Kada se oslobodi nedovoljno hormona štitne žlezde metabolizam je usporen sto izaziva sporost telesnih funkcija. Hipotireoza najčešće ostaje neotkrivena jer se njeni simptomi obično pripisuju drugim stanjima. Neki od simptoma hipotireoze su:

  • HipotireozaDepresija
  • Konstantan umor i pospanost
  • Suva ili upaljena koza
  • Bol u misicima, usporeni pokreti, slabost
  • Nepravilne, produzene menstruacije
  • Usporen rad srca
  • Problemi sa pamcenjem i koncentracijom
  • Debljanje

Simptome hipotireoze obično nije lako razlikovati od drugih stanja pa je ispravna dijagnoza neophodna.

Uzroci hipotireoze

Hašimotov tiroidis

Najčešći uzrok hipotireoze je Hashimotov tiroiditis (hronični limfocitni tireoiditis, autoimuni tireoiditis). Hašimotov tiroidis je autimuna bolest gde umesto bakterija i virusa antitela napadaju ćelije štitne žlezde, sprečavajući štitnu žlezdu da luči dovoljno hormona i izaziva hipotireozu.
Hašimotov tiroidis može izazvati oticanje štitne žlezde i gušavost. Ako se ne javlja gušavost, takvo stanje nazivamo atrofični tireoiditis ili primarni miksedem.

Jedna od 4000 beba se rodi sa urodjenom kongenitalnom hipotireozom, kada dolazi do nedovoljnog lučenja hormona, uglavnom kao posledica nerazvijenosti štitne žlezde. Nakon lečenja bebe sa urođenom kongenitalnom hipotireozom razvijaju se sasvim normalno.

Hipotalamus (deo mozga koji povezuje nervni sistem sa endokrinim sistemom) i hipofiza su uključeni u proizvodnju i regulaciju hormona štitne žlezde pa poremećaji ovih žlezda takođe mogi uzrokovati hipotireozu.
Našem telu je za proizvodnju hormona štitne žlezde potrebna supstanca jod. Nedovoljno joda u ishrani, obično kao posledica raznih dijeta, je jedan od najčešćih uzroka hipotireoze širom sveta.

Lečenje štitne žlezdeNeki od tretmana hipertireoze mogu izazvati hipotireozu. I drugi lekovi mogu uticati na normalan rad štitne žlezde i izazvati hipotireozu.

Lečenje hipotireoze se uglavnom svodi na upotrebu lekova koji nadomešćuje količinu tirozina koju naša štitna žlezda više ne proizvodi, čime se obnavlja hormonski balans štitne žlezde.

Bolesti štitne žlezde pogađaju milione ljudi i trend rasta broja obolelih će se nažalost nastaviti i u 21. veku. Ono što svakako možemo učiniti jeste da reagujemo na simptome bolesti štitne žlezde kao i da redovno kontrolišemo lučenje hormona štitne žlezde kod endokrinologa, u saradnji sa svojim lekarom. Takođe, možemo uticati na način života u smislu da ostavimo cigarete, pokušamo smanjiti stres, kontrolišemo težinu, ..

Reference:

Thyroid.org
Thyroid @Wikipedia

VN:F [1.9.22_1171]
Ocenite ovaj članak
Rating: 9.7/10 (35 votes cast)

Dodaj komentar..

Tags: , , , , , , , , , , ,