Sunčanje

Zastita od sunca

Svi volimo sunce. Sezona je godišnjih odmora, dobro se osećamo, nivo vitamina D je zadovoljavajući i u kratkom periodu posle sunčanja i izgledamo bolje. Ipak, za vreme boravka na jakom suncu treba biti oprezan.

Sunčanjem nastaju promene na koži za koje mislimo da su deo normalnog starenja. Vremenom, sunčevi zraci (ultaraljubičastog spektra UV) oštećuju i kidaju vlakna kolagena i elastina u koži koja daju elastičnost koži. Preplanulu boju kože uglavnom povezujemo sa lepim i zdravim izgledom ali upravo ta preplanulost je znak oštećenja kože. Tako se ubrzava starenje i povećava rizik od pojave karcinoma kože. Dok smo mladi takva oštećenja ne primećujemo, jer koža pokušava da se obnovi. Međutim, negativni efekti sunčanja vide se kasnije u životu.

SunčanjeSunčanje, pa i umereno neretko može izazvati ozbiljne probleme kao što su:

  • prekanceroza (aktinične keratoze)
  • benigni tumori
  • sitnei duboke bore
  • žućkasta prebojenost kože
  • brojne fleke i pege
  • prošireni kapilari
  • karcinom kože (bazaliom, spinocelularni karcinom, melanom)

Sunčevo zračenje, tj. UV-ultaraljubičasto zračenje jeste glavni krivac kod pojave kožnih tumora, ali ne treba zaboraviti i da su podjednako štetni i solarijumi čije lampe emituju UV talase a koji se često koriste pre odlaska na odmor pa čak i zimi. Isto tako, sunčanje zimi je jednako štetno kao i sunčanje leti.

Štetni efekti sunčanja

Štetni efekti sunčanja se tokom godina nakupljaju, imaju kumulatini efekat, i oni najčešće izazivaju bazo- i spinocelularni karcinom. Pojava opekotina od sunčanja, naročito pre 18. godine života, može da izazove melanom.

Melanom na kozi
Melanom

Kod svakoga se može javiti neki od malignih tumora kože. Rizik je veći kod osoba kod kojih postoji oboljenje u porodici, svetle puti, kose i očiju, sa brojnim flekama i nepravilnim mladežima po koži i brojnim opekotinama tokom života. Rad na otvorenom i velika izloženost suncu mogu pogodovati nastanku kožnih tumora. I kod osoba tamnije puti mogu se javiti maligni tumori, iako je to nešto ređa pojava.

Najčešća je promena boje kože, pojava nove pigmentacije ili promena već postoje pigmentacije ili mladeža. Stalno prisutna ranica koja ne zarasta, spontano krvarenje, ukoliko se napipava ili vidi kožni izraštaj znak su upozorenja i treba se odmah javiti lekaru. Nemelanomski tumori (bazaliom i spinocelularni karcinom) se najčešće javljaju na delovima tela izloženih suncu, mada se mogu javiti bilo gde.

Sunčanje u trudnoći

Mnoge žene tokom trudnoće imaju osetljiviju kožu i mnogo su podložnije opekotinama prilikom sunčanja. Ako se to odnosi i na vas, obratite se svom dermatologu radi izbora adekvatnih preparata za sunčanje i izbjegavajte sunce kad god je to moguće. U trudnoći, nivo melanocita-stimulišućeg hormona je veći u telu, a to čini trudnice sklone preteranoj kožnoj pigmentaciji. Ako dobijete hloasmu (melasma) nepravilne tamne mrlje na koži lica poznate kao “trudnička maska”, to može biti znak da vaša koža reaguje snažnije na suncu nego obično. Hloazma se može razvijati ako se sunčate ili koristiti ležaljke za sunčanje. Osim toga, ležanje na vrućem suncu satima povećava rizik od pregrijavanja i dehidracije – ništa dobro za vas i razvoj vašeg deteta.

Sunčanje u solarijumu

Suncanje u solarijumuSunčanje u solarijumu nije bas preporučljivo. Ultravioletno zračenje u solarijumu može povećati rizik od razvoja malignih tumora kože. Sunčanje u solarijumu takođe može izazvati oštećenje očiju i retko trenutno oštećenje kože kao što su opekotine, iritacije, crvenilo i oticanje. Na kraju, sunčanje u solarijumu neće zaštititi vašu kožu od prirodnog UV zračenja kada zatim izađete na sunce.

Kako se zaštititi?

Nikada nije kasno da počnete da se štitite. Posle bilo kakve povrede, pa i sunčanja, koža teži da se vrati u pređašnje stanje i da popravi nastala oštećenja.

  • barem 30 minuta pre izlaganja suncu nanesite na kožu preparate sa faktorom zaštite minimalno SPF 15
  • neka kozmetski proizvodi koje koristite imaju SPF, a kontaktna sočiva UV zaštitu
  • naočare za sunce treba da imaju potpunu UV zaštitu
  • izbegavajte boravak na suncu i sunčanje u periodu između 10 i 16 časova
  • pregledajte kožu, redovno posećujte vašeg dermatologa ukoliko imate mnogo mladeža ili pega i fleka
  • decu ne izlažite suncu

Dakle, malo opreznosti nije naodmet. Svakako da ne treba da se plašimo sunca, koje je između ostalog i naš glavni snabdevač izuzetno važnim vitaminom D, ali opreznost je ipak dobrodošla. 20-ak  minuta dnevno neprekidne izloženosti jakom suncu je sasvim dovoljno.

Originalan članak: Sunčanje @Dr. Bojić

Reference:

Sunčanje i efekti UV zračenja
Sunbathing @netdoctor.co.uk

Sunčanje
4 (80%) 1 vote

Dodaj komentar..

Komentariši